Turing Machine – Sanjaju li androidi električne ovce?

Turing Machine je u najmanju ruku vrlo drugačija društvena igra. Igara dedukcije ima mnogo, no rijetko kada su ovako gole, lišene teme, mehanički precizne. Čini mi se da će u oku promatrača biti odgovor na pitanje je li to dobro ili loše.

Ova igra dedukcije prije svega ima jako zanimljiv sustav igre. Cilj igre je pogoditi troznamenkasti broj sačinjen od znamenki 1 do 5. Odabrani izazov će doći sa određenim brojem karti kriterija i karti verifikatora. One se ne mogu uzimati proizvoljno, već vrlo precizno prema danim uputama ovisno koji izazov ste odabrali.

Nakon pregleda kriterija koje imate na raspolaganju, od kartica s rupicama napravite jedan troznamenkasti broj (svoj prvi pokušaj) te ga u svakoj rundi imate pravo provjeriti kroz tri verifikatora.

Ovdje dolazi do izražaja genijalan dizajn igre. Naime, svaka kartica znamenke na sebi ima određene rupice. Kada spojite tri znamenke se te rupe preklapaju tako da ostane samo jedan mali prozor. Upravo taj prozor (koji je nastao spajanjem znamenki vašeg pokušaja) će na ciljanoj karti verifikatora pokazati jeste li u pravu ili niste tj. da li vaš pokušaj zadovoljava kartu kriterija ili ne.

Ako vam objašnjenje nije najjasnije bacite oko na slike. Pobjednik je, standardno, onaj kojemu je potrebno najmanje rundi da pogodi o kojem broju se radi.

Igra ima sjajan sustav i komponente te dobro funkcionira, no na mene nije ostavila jak dojam nakon par odigranih partija. Moje primjedbe su isključivo subjektivne. Naime, igre dedukcije su mi puno draže kada su obložene zanimljivom temom ili kada imaju socijalni aspekt.

Meni osobno čista logičko-matematička dedukcija s ciljem “budi prvi” nije specijalno motivirajuća. A pošto volim misliti da mi logika i matematika leže, mogu samo nagađati koliko velikom broju drugih ljudi tim više ovaj koncept neće dobro legnuti.

U mojoj kolekciji nažalost neće biti mjesta za ovu krasnu kutiju, no ako vas logički zadaci golicaju onda vam rado preporučujem ovu inovativnu igru.